Vođenje trudnoće
Kontinuirana briga o trudnici i plodu
Prenatalna zdravstvena zaštita trudnice je od izuzetne važnosti za zdravlje i dobrobit mame i bebe. Bez adekvatnih testova i pregleda, odnosno vođenja trudnoće, nema ni bezbedne trudnoće.
Istraživanja su pokazala da je vođenje trudnoće izuzetno važno za zdravlje trudnice i bebe. Redovne kontrole ginekologa pomažu da se uoče neki problemi u trudnoći. Puno problema se može uspešno lečiti za vreme trudnoće, a savetovanje sa ginekologom Vam omogućava da prevenirate pojavu nekih komplikacija u trudnoći i omogućava Vam da bebi date zdrav početak života.
Prilikom pregleda u sklopu vođenja trudnoće, ginekolog će sa vama porazgovarati o Vašem zdravlju, porodičnoj anamnezi, genetičkim opterećenjima, uzeće podatke o Vašem ginekološkom statusu i sl. U trudnoći se vrše ginekološki pregledi po preporuci ginekologa, zatim, uzimaju se brisevi i po potrebi Papanikolau test. Redovne ultrazvučne kontrole će biti od značaja u cilju praćenja rasta i razvoja ploda, a kasnije u trećem trimestru radi se i CTG monitoring ploda. Od Vas će se tražiti da uradite različite analize krvi i urina u zavisnosti od starosti trudnoće, biće Vam meren krvi pritisak težina i sl. Neke analize se rade rutinski svim trudnicama, a ukoliko je potrebno ginekolog će tražiti da uradite i neka dopunska ispitivanja.
Svaka trudnoća je, kao i svaka trudnica jedinstvena, pa ne iznenađuje činjenica da se u ordinaciji Palmotićeva NBGD, svaka trudnoća prati u skladu sa potrebama pacijentkinje. Nakon osnovnih pregleda, biće sačinjen za Vas lično plan praćenja trudnoće sa ciljem da period od jedinstvenih devet meseci Vašeg života bude period optimalne antenatalne zaštite Vas i Vaše bebe.
Skrining testovi
Preliminarno otkrivanje do tada neprepoznatih poremećaja u fazi kad ne postoje vidljivi znaci bolest
Cilj skrining testova u trudnoći je identifikacija trudnica kod kojih je povećan rizik da beba može imati neku aneuploidiju (poremećaj u broju hromozoma bebe). Skrining testovi u trudnoći ne koriste se za postavljanje dijagnoze, već se na osnovu njih utvrđuje da li postoji potreba za daljim dodatnim dijagnostičkim ispitivanjem. Radi se o testovima koji su neinvazivni, pa kao takvi ni na koji način ne ugrožavaju trudnicu ni bebu. Ukoliko skrining testovi ukažu na povećani rizik, razmatraju se dalji invazivni dijagnostički testovi.
Postoji više različitih skrining testova: kombinovani skrining prvog trimestra trudnoće (poznat pid nazivom Dabl test); skrining drugog trimestra trudnoće (tripl ili kvadripl test); neinvazivni prenatalni test (prenatalni testovi na Daunov i njemu slične sindrome koji se rade iz uzorka krvi trudnice).
Kombinovani skrining testa u prvom trimestru trudnoće (između 11 i 14 nedelje trudnoće) na aneuploidije (Daunov, Edvardsov, Patau i slični sindromi) (u našoj populaciji se odomaćio naziv Dabl test), se savetuje svim trudnicama.Test se satoji iz dva dela, ultrazvučnog pregleda bebe sa merenjem debljine vratnog nabora bebe (tzv Nuhalne transluscence ili NT-a) i ispitivanjem drugih ultrazvučnih parametara, kao i biohemijskog dela u kome se iz uzroka krvi trudnice određuju vrednosti biohemijskih parametara iz krvi (slobodnog β-hCG i PAPP-A). Pouzdanost ovog testa u otkrivanju Daunovog sindroma je 90%, Edvardsovog i Patau sindroma oko 75% (*izvor- Feto Maternal Foundation, London UK). Ovaj ultrazvučni pregled omogućava da se otkrije i značajan broj velikih anomalija ploda, ukoliko postoje.
Tripl test je prenatalni, neinvazivni, skrining test drugog trimestra trudnoće, koji se radi između 15. i 20. nedelje trudnoće. Ovaj test ukazuje na verovatnoću postojanja nekih aneuploidija ali i defetkta neuralne cevi. U testu se kombinuju podaci dobijeni ultrazvučnim pregledom i analizom biohemijskih parametara koji se određuju iz krvi trudnice (AFP- alfafetoprotein, HCG-humani horioni gonadotropin i nekonjugovani estriol).Kvadripl test je skrining test koji se radi između 16. i 22. nedelje trudnoće. Kao i tripl test, ovaj test kombinuje podatke dobijene ultrazvukom i analizom biohemijskih parametara.
Kvadripl test obuhvata sem alfa-feto proteina, beta humanog horionskog gonadotropina i estriola i inhibin A. Kvadripl test je nešto tačniji od tripl testa.
Neinvazivni testovi iz krvi trudnice mogu se uraditi kod svih jednoplodnih trudnoća ili blizanačkih trudnoća nakon 10- te nedelje, kao i kod trudnoća začetih nekom od IVF procedura. Ovi testovi vrše analizu slobodne fetalne DNK ploda iz uzorka krvi trudnice. To je savremena metoda skrininga kojom se, sa vrlo visokom sigurnošću utvrđuje da li postoji rizik od aneouploidija, odnosno poremećaja kariotipa kod ploda. U zavisnosti od vrste komercijalnog testa, analiza slobodne fetalne DNK ploda u krvi majke može se raditi od 9. ili 10. nedelje trudnoće, pa nadalje. Uzorak krvi se šalje na analizu u laboratoriju u inostranstvu, a rezultati se dobijaju u roku od tri do deset dana.
Ukoliko bilo koji skrining test pokaže postojanje rizika, u trudnoći se može uraditi biopsija horionskih resica (ili CVS), amniocenteza ili kordocenteza, u cilju postavljanja genetičke dijagnoze na aneuploidije.
U ordinaciji Palmotićeva NBGD se rade kako skrining tako i dijagnostički testovi u cilju postavljanja genetičkih dijagnoza.
Dijagnostički testovi
Otkrivanje postojanja i prirode nekih poremećaja ploda
U nekim slučajevima, u trudnoći se zna za povećan rizik za pojavu nekog poremećaja ploda. Na primer, u nekim porodicama postoje neke nasledne bolesti koje su dokazane na genetičkom nivou, ili trudnica može biti starija, što je u vezi sa povećanim rizikom za pojavu nekih sindroma. Takođe, u izvesnom broju slučajeva, skrining test može da ukaže na povećan rizik obolevanja ploda.
Invazivni prenatalni dijagnostički testovi omogućavaju da se dođe do informacije da li određena bolest postoji kod ploda ili ne, ali svaki od njih je povezan sa malim rizikom od gubitka trudnoće zbog same prirode ovih intervencija.
U ordinaciji Palmotićeva NBGD mogu se uraditi sledeći prenatalni dijagnostiči testovi:
- Biopsija horionskih resica – prenatalna invazivna dijagostička metoda gde se pod kontrolom ultrazvuka uradi biopsija posteljice, a dobijeni uzorak se dalje analizira u genetičkoj laboratoriji.
- Amniocenteza: prenatalna invazivna dijagostička metoda gde se pod kontrolom ultrazvuka uzima uzorak plodove vode koji se dalje analizira u genetičkoj laboratoriji.
Naši stručnjaci će sa svakom pacijentkinjom detaljno obaviti savetovanje ukoliko postoji medicinska indikacija za invazivnu prenatalnu dijagnostiku, kako bi ona i njena porodica doneli odluku o tome da li žele ovu vrstu ispitivanja.
Najčešći razlozi zbog kojih se trudnice opredeljuju za ovu vrstu dijagnostike su:
- Ukoliko se zna za neko specifično stanje ili oboljenje pre rođenja deteta, trudnici i bebi može biti potrebna specifična nega i medicinski nadzor
- Saznanje da će se roditi beba sa nekim specifičnim zdravstvenim problemom (koji se može otkriti uz pomoć invazivnih prenatalnih dijagnostičkih metoda) daje porodici priliku da se pripremi za dolazak bebe na svet
- U zavisnosti od toga kakva se vrsta bolesti otkrije pre rođenja (najčešće se radi o izuzetno teškim stanjima i bolestima), neke porodice se odlučuju da ne nastave takvu trudnoću
4D ultrazvuk
Savremeno praćenje trudnoće sa snimkom bebe u realnom vremenu
Svaka buduća mama je nestrpljiva da vidi svoju bebu “u stomaku”, ipak, devet meseci je dug period i lepo je videti malu šaku ili nosić na ekranu ultrazvučne mašine.
Poznato je da 3D i 4D ultrazvučni pregledi omogućavaju da se sagledaju razni detalji bebinog tela na jedan savremen i dinamičan način u odnosu na standardni 2D ultrazvuk. Međutim, ova vrsta pregleda se vrši ukoliko ginekolog porceni da postoji potreba za njim, iz razloga što su ovakvi pregledi indikovani u slučaju kada je potrebno sa više detalja sagledati bebino telo kako bismo dobili veći broj informacija u vezi njenog zdravlja. Ultrazvučni 3D i 4D pregledi omogućavaju da se sagledaju neke anomalije tela bebe kao što je na primer rascep usne ili kičmenog stuba, zatim od koristi su u proceni gutanja, mimike lica i pravca ruku i nogu. Drugim rečima, oni nisu deo standardnih pregleda u trudnoći.
CTG
Praćenje materičnih kontrakcija i srčanih tonova bebe
Kardiotokografija ili CTG test se obično radi u trećem trimestru trudnoće. Radi se o jednostavnom bezbolnom i neinvazivnom testu koji ima za cilj da proceni bebinu kondiciju. Ovaj test je takođe poztat pod imenom “non stress test”.
Uz pomoć CTG-a se prate materične kontrakcije i srčani tonovi bebe.
Normalan rad bebinog srca je između 110 i 160 otkucaja u minuti, a kada se beba pomera – povećava se. Ako bebino srce reaguje na odgovarajući i očekivani način na pomeranje bebe to je znak da dobija dovoljno kiseonika iz placente i da je sve u redu. Zahvaljujući CTG pregledu može se utvrditi i na koji način kontrakcije materice utiču na bebu, njenu aktivnost, stanje i otkucaje srca.
Jačina kontrakcija se meri skalom od 0 do 100. Kontrakcije koje su veće od 60 mogu indikovati na otvaranje grlića, a kontrakcije jačine između 80 i 100 smatraju se porođajnim. Preporuka je da se CTG pregled radi u trećem trimestru trudnoće, ali i u slučaju kada:
- Trudnica posumnja da su bebini pokreti usporeni
- Beba manja ili njen rast u trudnoći nije ravnomeran
- Postoji sumnja da dotok krvi kroz bebinu posteljicu nije adekvatan
- Postoji više (polihidramnion) ili manje (oligoamnion) plodove vode
- Trudnica nosi blizance
- Trudnica boluje od dijabetesa, hipertenzije i drugih bolesti koje mogu uticati na tok trudnoće
- Trudnica prenese trudnoću
Pored ovih postoje I drugi razlozi o kojima će Vas ginekolog informisati detaljno.
Zakažite pregled
Odaberite datum i vreme
Vaša rezervacija
{service_name}
{reservation_date},
{reservation_time}
Lokacija
{location_name}Clients
{reservation_capacity}
Zaposleni
{employee_name}Price
{reservation_price}
Your cart is empty.
Total: 0дин.
Rezervisanje u toku...
Obstetricija
Radno vreme
Ponedeljak - Petak
12:00 – 20:00